avatar
Куч
12437.46
Рейтинг
+4555.44

Нигора Жумаева

Мақолалар

Milliy g‘oya va tarixiy haqiqatga yondashuvning ba’zi jihatlari

Блог им. nigorcha
  Yoshlаr оngidа milliy g‘оyani  shаkllаntirish vа mа’nаviy kuchgа аylаntirishdа tаriхiy hаqiqаt muhim оmillаrdаn biri sаnаlаdi. Tаriхiy hаqiqаt birоr vоqеаni bo‘rttirmаy, kаmsitmаy, uning ichki mоhiyatini аniqlаsh, ijtimоiy tаrаqqiyotdаgi rоli vа  аhаmiyatini ko‘rsаtib bеrishni nаzаrdа tutаdi. Bundа milliy mаfkurаning nаzаriy-mеtоdоlоgik аhаmiyati o‘tа muhimdir, zеrо, u, Prеzidеntimiz Islom Kаrimоv tа’kidlаgаnidеk, “аvvаlаmbоr, o‘zligimizni, muqаddаs аn’аnаlаrimizni аnglаsh tuyg‘ulаrini, хаlqimizning аsrlаr dаvоmidа shаkllаngаn ezgu оrzulаrini jаmiyatimiz оldigа bugun quyilgаn оliy mаqsаd vа vаzifаlаrni qаmrаb оlishi shаrt”.

Milliy g‘оya, dеmоkrаtiya vа mа’nаviy qаdriyatlаr uyg‘unligi

Блог им. nigorcha
 Dunyo o‘zgаrishlаri mаzmuni umumiy yondаshuvlаrgа, murоsа vа hаmjihаtlikkа erishishgа dа’vаt etuvchilаr bilаn хususiy hаqiqаt tаrаfdоrlаri, ya’ni  fаqаt o‘z mаnfааtlаri yo‘lidа kurаshuvchilаr o‘rtаsidаgi bаhs-munоzаrа kеskinligining tоbоrа оrtib bоrishi bilаn izоhlаnmoqda. Insоniyat yakdil fikr qilish, umumiy  sа’y-hаrаkаtlаrgа erishish, siyosiy, ijtimоiy hаmdа iqtisоdiy ziddiyatlаrni fаqаt yalpi bаrtаrаf etish uchun kurаshish zаrurligining zаmоn tаqоzоsi ekаnligini tоbоrа rаvshаnrоq аnglаmоqdа.

O‘smirlаrni mаfkurаviy tаrbiyalаshning dоlzаrb mаsаlаlаri

Мустаҳкам оила - юрт таянчи
 O‘zbеkistоn Rеspublikаsi Prеzidеntining 25 аvgust 2006 yil  № PQ-451 “Milliy g‘оya  tаrg‘ibоti vа mа’nаviy-mа’rifiy ishlаr sаmаrаdоrligini оshirish to‘g‘risidа” qаrоridа хаlqаrо mаydоndа mаfkurаviy, g‘оyaviy vа infоrmаtsiоn kurаshlаr kuchаyib bоrаyotgаn hоzirgi murаkkаb vа tаhlikаli dаvrdа mа’nаviy-mа’rifiy  ishlаrni zаmоn tаlаblаri аsоsidа tаshkil etish, yoshlаrimizni  turli mаfkurаviy xurujlаrdаn himоya qilish, yurtdоshlаrimizning hаyotgа оngli munоsаbаtini shаkllаntirish, yon-аtrоfdа yuz bеrаyotgаn vоqеаlаrgа dахldоrlik   hissini оshirish, mаmlаkаtimiz mustаqilligi, tinch, оsоyishtа hаyotimizgа хаvf tug‘dirish mumkin bo‘lgаn tаjоvuzkоrlаrgа qаrshi izchil kurаsh  оlib bоrish vаzifаsi qo‘yildi.

O‘quvchi yoshlarga tasviriy san’at va mehnat mashg‘ulotlarida dizayn haqida tushuncha berish.

Блог им. nigorcha
Dizayn XIX asr oxiri XX asr boshlarida ishlab chiqarish taraqqiy etishi asosida, iste’molchi ehtiyojiga, uning estetik didiga mos ham ashyolar ishlab chiqarish natijasida vujudga kelgan. Dizaynning maqsadi go‘zal shakllar hamda buyum va narsalarning uyg‘un holatini yaratishdan iborat bo‘lib, u o‘ziga xos xususiyatlarni o‘zida aks ettiradi.
  

Tasviriy san’at va chizmachilik o‘qituvchilarining malakasini oshirishda mustaqil mutolaaning ahamiyati.

Блог им. nigorcha
O‘zbekiston Respublikasi kadrlar tayyorlash milliy dasturida “Kadrlar malakasini oshirish va ularni qayta tayyorlash, o‘qituvchi chuqurlashtirish” ga e’tibor qaratildi. Shu tufayli O‘zbekiston Respublikasi xalq ta’limi vazirligi tomonidan pedagog kadrlar malakasini oshirishning turli yangi shakllari ishlab chiqildi va hozirgi kunda usahbu shakllar amalda qo‘llanilmoqda.

Жисмоний тарбия ва спортни бола тафаккурининг ривожланишига таъсири

Блог им. nigorcha
 Ўзбекистонда жисмоний тарбия ва спортнинг руҳан тетик, жисмонан баркамол инсонни шакллантиришдаги беқиёс аҳамияти охирги йилларда хукуматимиз томонидан қабул қилинаётган қарор-фармонларда ўз аксини топмоқда. Чунки, жисмоний тарбия, спорт, шахсий гигиена билан бир қаторда, табиатнинг шифобахш кучларидан фойдаланиш, болаларнинг табиат қўйнида дам олиб ҳордиқ чиқариши, овқатланиш режимини илмий асосда ташкил қилиниши бола соғлиғини калити, десак муболаға бўлмайди.

Ikki qutb, ikki qit’a: ular bir-biriga o‘xshaydimi?

Таълим ва тараққиёт
Илм-фан
O‘quvchilarning fanga qiziqishini oshirish usullari xilma-xildir. Maktabda geografiyani o‘qitishda eng avvalo, o‘quvchining nutq ravonligini boyitish, xaritani o‘qiy olishi, yozuvsiz xarita bilan ishlash, globusni o‘rganish, bilimini oshirish va rivojlantirish kabi masalalarga e’tibor qaratiladi. Bundan tashqari, o‘quvchida tabiatdagi barcha hodisalarni kuzatish malakasini rivojlantirish zarur. Chunki geografiya tabiat bilan bevosita bog‘liq fandir.
 

Бошланғич синфларда ҳаракатли ўйинларни ташкил қилиш ва ўтказиш

Таълим ва тараққиёт
Илм-фан
Ҳаракатли ўйинлар бошланғич синф ўқувчилари жисмоний тарбиясида муҳим восита ҳисобланади. Ўйинлар хаётдаги тўсиқларни енгиш ҳамда ҳар хил қобилиятларни рўёбга чиқариш билан боғлиқ бўлган жисмоний мақсадни ўз ичига олади. Ҳар хил образларга тақлид қилинган ўйинларни ўйнаб бориши жараёнида болаларда ўз-ўзини бошқариш қобилияти, фаол ҳаракат малака ва кўникмалари шакллана боради. Бундан ташқари ўйинлар болаларнинг жисмоний баркамол бўлишлари учунгина эмас, балки Ақлий ахлоқий жихатдан тарбиялаш учун хам мухим ахамиятга эга. Кўплашиб ўйналадиган ўйинларда болалар  максадга эришиш учун фаросатини, қатьиятини кўрсатиши, жамоа олдида ўзининг эмас, балки ўртокларнинг хатти харакатлари учун хам жавобгарлик хиссини сезадиган бўлиши керак.

Использование дистанционного обучения в системе повышения квалификации

Блог им. nigorcha
Глобальность происходящих сегодня информационных перемен создаёт необходимость пересмотра подходов к образованию детей и взрослых, которые будут жить в совершенно иной системе знаний и деятельностей, чем та, которая существует сегодня. В современном мире дистанционное образование становится очень актуальным как среди молодежи, желающей получить дополнительное образование, не отрываясь от учебы, так и среди людей старшего возраста, которые хотят повысить свою квалификацию без отрыва от своего места работы.

Эр-хотин муносабатларининг психологик мослиги.

Блог им. nigorcha
Агар эр-хотиннинг бири ўзининг камчилик томонларини билса, улардан қутилиш мумкин. Агар бу ҳаракат бўлмаса, оиланинг бузилишига олиб келади. Агар эр-хотин характерида қуйидаги камчиликлар бўлса, оилани сақлаб қолиш қийин бўлади:

Инсоннинг ҳаёт сценарийси

Мустаҳкам оила - юрт таянчи
 
Инсоннинг ҳаёт сценарийсини унинг пайдо бўлиш сабаблари, ҳомиладорлик даврини қандай ўтганлиги, туғилиш жараёни ва ҳаётнинг биринчи даврларидан қандай ривожланганлиги аниқлайди. Боланинг пайдо бўлишининг биринчи даққиқалари, она қорнидаги вақти, туғилгунга қадар бўлган 9 ой ҳаёти, айниқса туғилиш жараёни ва биринчи соатлар давомидаги тажрибаси (ҳис қилишлари, сезишлари) яъни бошидан ўтказганлари, боланинг кейинги ҳаётидаги хулқ-атвори моделини асоси бўлиши мумкин. Яна ундан ташқари бола ҳаётий режаси кўпинча ота-онанинг бола туғилмасидан олдин унга бўлган муносабатлари таъсир қилади.

Эр-хотин муносабатлари психологияси

Мустаҳкам оила - юрт таянчи
Оилавий муносабатлар икки киши эр ва хотин  орасидаги ҳиссиётларга асосланиб шаклланади. Агар ҳиссиётлар ортда қолиб, ҳаёт муаммолари устун келиб, эр ўзини терговчи сифатида тутса, хотини доимий тергов остида ушланса, ёки хотини доимо моддий муаммолар, бойлик, рўзғор ҳисоб-китобини қилиб эрни доимо тергаса бир-бирларига бўлган ҳис-туйғу йўқолиб кетади. Инсон баъзида ўзига яқин бўлган одамларни тушунмайди. А.Грин ўзининг асарларидан бирида «Бизнинг ички дунёмиз қамдан-кам одамни қизиқтиради», дейди. Эр ва хотин бир-бирларини жуда яхши биладиган, тушунадиган — деб ўйлашади. Аслида эса яқин одамни ички дунёсини кўра билиш уни тушунишни хоҳлашмайди.

Оила психологияси

Психология
Илм-фан
Инсоннинг тирик мавжудод сифатида ҳаракатда бўлиш турли хил эҳтиёжларни амалга оширишни тақозо этади. Улардан баъзи бирларини мустақил амалга оширилса, баъзиларини эса фақатгина ким биландир биргаликда амалга ошириш мумкин. Агар никоҳ пайдо бўлган даврларда хўжалик ишлари, иқтисодий ишлар, авлод қолдириш ва тарбиялаш функциялари аҳамиятли бўлган бўлса, ҳозирги даврга келиб психотерапевтик функциялар, эмоционал қўллаб-қувватлаш функцияларининг аҳамияти кучаймоқда.

Бизнинг ботқоқ бошқача!

Психология
Илм-фан
Ҳар ким ўзиникини маъқуллайди, лекин яққол кўриииб турган нарсани инкор қилиб бўлмайди.

Сиз ҳойнаҳой соғлиқни ва шу жумладан кўриш қобилиятини қайта тиклаш бўйича турли хил услублар борлигидан ҳабардорсиз, кўп китоблар ўқигансиз. Уларнинг ҳар бирининг ўзига хос яхши томонлари бор ва ҳар бири ўз ўрнига эга бўлишга ҳақли. Лекин муваффақиятнинг асосий сири услубиётлар сири китобларда эмас, балки Сиз ўз устингизда ишлашишиз ёки ишламаслигингизда. Агар Сиз ҳеч қандай ҳаракат қилмаётган бўлсангиз, ўз-ўзидан ҳеч нарса жой-жойига тушмайди.

Қувончни яратинг!

Психология
Илм-фан
Сиз ҳеч кўр бўлиб туғилганларнинг гуруҳини кўрганмисиз? Кўргансиз.
Кўнглингизда бу одамларга нисбатан қандай туйғулар пайдо бўлади? Раҳмингиз келади, ачинасиз? Лекин Сиз улар билан мулоқот қилиб кўрган бўлсангиз эди, Сиз ўзингиз учун кашфиёт яратган бўлар эдингиз. Ўз гуруҳларида-улар бахтли одамлар.

5 ни кўпайтириш 5 га бўлиш

Таълим ва тараққиёт
Илм-фан

Мақсадлар:
А) Таълимий: Ўтган дарсларда олган билимларни мустаҳкамлаш 5 ни кўпайтириш ва 5 га бўлиш мавзусини тушинтириш. Номаълум сонни топишга доир мисол масалалар ечиш. Ўқувчининг ДТС бўйича билим, кўникма ва малакаларини текшириш. Иқтисодий билим бериш,  кампьютер саводхонлигини ошириш.

Б) Тарбиявий: Ўқувчиларни математика фанига бўлган қизиқишларини ошириш. Математика фани орқали ҳаётни тўғри тасаввур эта олиш малакасини ошириш. Жонли табиатни севишга, уларга ғамхўрлик бўлишга ўргатиш. Иқтисодий тарбия беришб тежамкор ва тадбиркор бўлишга ўргатиб бориш.

Д) Ривожлантирувчи: Ўқувчиларнинг билимли, зукко бўлишига эркин ва мустақил фикирлашга ўргатиш.

Муҳаббатдан сўнг...(4)

Кўнгил битиклари
Тушга яқин ҳаво совиб кетди. Ёзиб ўтирган жойимда жунжика бошладим. Эшик орқасидаги қозиқдан пальтомни олиб елкамга ташлаётганимда кимдир киришга ижозат сўради ва жавоб беришимни кутмаёқ, хонамда янги ходима пайдо бўлди. У мени курсида ўтирган деб ўйлаган шекилли, кирибоқ бир-икки қадам ташлаб, сўнг ортга ўгирилди. Мен эса худди ҳеч нарса бўлмагандек жойимга қайтдим. Менинг бу бепарволигимни кўриб хафа бўлдими ёки шошилинч кирганига хижолат тортдими, негадир аста томоқ қириб қўйди. Қоғоз-қаламимни йиғиштирар эканман, «Хўш?» деган маънода унга қарадим. Ходима бироз тараддудланиб, «Бирон ёққа кетаяпсизми?», дея сўради.

Муҳаббатдан сўнг...(3)

Кўнгил битиклари
Машинамни гараждан олиб чиқмадим — бугун ишхонагача бўлган ўн чақиримча йўлни пиёда босиб ўтмоқчиман. Худди машҳур китобларда ёзилганидек, мана шу йўл давомида ўзимни ўзим бир англаб кўрмоқчиман, қарийб ўн йилдан буён илмилиқ кечаётган умримнинг барча сўқмоқларини хаёлан кезиб чиқмоқчиман. Лекин, ҳалитдан қўрқаяпманки, бунга менинг куч-мадорим етмайди. Чунки, ўтмишга қайтиш мен учун ҳазил гап эмас, қачонки чексиз сабот билан, эслаганларимнинг бирортаси мени тушкунликка туширмайди, деган хулосага кела олсамгина, бу ишга қўл урганим яхши. Бироқ, бугун шунга жазм қилдим.

Муҳаббатдан сўнг...(2)

Кўнгил битиклари
Автомобиллар ғилдираги қолдираётган излардан мен ҳам ўтиб борарканман, тағин одамлар, турмушнинг ғимир-ғимирлари орасида мана бу асфальт йўл устида бир сониягина аввал борлиги энди эсдан чиқаётган қор парчаларидек изсиз йўқолаётган минглаб ҳис-туғёнлар ҳақида ўйлай бошладим. Бу хил мулоҳазалар ўзимга бетайин, тутуриқсиз туюлаётган бўлса-да, аммо кўнглимнинг аллақаеригадир хуш ёқаётганди. Балки, чиндан ҳам нималарнидир ўйлашга эҳтиёжим бордир. Мана шу сон-саноқсиз, бир-бирини кесиб-узиб ташлаган излардан минглаб машиналар ўтган, хўш, улар қаёққа кетади? Ўзимни олай, ҳозир уйга, эртага яна шу йўлдан ишга қайтаман. Нега энди хаёлимга келган заҳоти рулни хоҳлаган бир кўчага буриб юборолмайман. Мени нима ушлаб-жиловлаб туради?

Муҳаббатдан сўнг...(1)

Кўнгил битиклари
Ёзишдан тўхтадим-у бошимни илкис кўтардим. Кўзимнинг олди қоронғилашиб, бир муддат хонани, ундаги буюмларни идрок қилолмай қолдим. Эҳтимол, яна қон босимим пасайиб кетгандир. Пича ўзимга келгач, қоғоз-қаламни йиғиштириб, даҳлизга ўтдим. Аёлимни чақирдим — қуюқроқ қора чой дамлаб берса яхши бўларди. Қўшни овлаганми, ҳадеганда овози келавермади.